Svaki drugi Srbin veruje da muž treba da komanduje u kući! Alarmantno istraživanje otkrilo šta muškarci stvarno misle o ženama!
Dodajte Kurir u vaš Google izborIako većina muškaraca u Srbiji tvrdi da podržava rodnu ravnopravnost, novo istraživanje pokazalo je potpuno drugačiju sliku u praksi. Čak 45,7 odsto ispitanika smatra da muž treba da ima poslednju reč u kući, dok više od polovine veruje da su žene prvenstveno zadužene za domaćinstvo i porodicu. Rezultati su otkrili duboko ukorenjene stereotipe i velike razlike između deklarativne podrške ravnopravnosti i stvarnih stavova muškaraca.
- Predrasude da žene donose odluke "emotivnije" ili su "neodlučne", ne utiču samo na njihove karijere, već oblikuju i opšte prihvaćene društvene norme. Zato je izuzetno važno da i muškarci prepoznaju da žene imaju jednake mogućnosti za uspeh u svim oblastima života, kao i da zajedno sa njima rade na stvaranju istinske ravnopravnosti - istakao je poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević na otvaranju konferencije "Između formalne jednakosti i stvarne ravnopravnosti: stavovi muškaraca o rodnoj ravnopravnosti u Srbiji".
Percepcija muškaraca o rodnoj ravnopravnosti
Na konferenciji su predstavljeni najvažniji uvidi iz nedavno sprovedenog istraživanja o percepciji muškaraca o rodnoj ravnopravnosti, koji pokazuju da li ona za muškarce ima jednaku važnost kao za žene i koliko su zaista spremni da je ostvare u praksi.
Istraživanje je izrađeno za potrebe institucije Poverenika, u okviru projekta Nemačke međunarodne saradnje "Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji", koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH u saradnji sa Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvom za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog.
- Iako je ravnopravnost žena i muškaraca u Srbiji zagarantovana Ustavom i zakonima, stvarna moć u porodici, na poslu i u javnom životu još uvek nije izjednačena. Rezultate ove studije iskoristićemo za kreiranje preporuka namenjenih državnim organima, lokalnim samoupravama, poslodavcima, medijima, obrazovanju, pravosuđu i civilnom sektoru, jer ostvarivanje rodne ravnopravnosti ne zavisi samo od zakona, već i od stavova i svakodnevnih odluka svih učesnika u društvu - rekao je poverenik.
Istraživanje sprovedeno na uzorku od 1.200 ispitanika otkriva razlike između onoga što muškarci deklarativno podržavaju i onoga što rade. Većina muškaraca (61%) kaže da veruje da je ravnopravnost već ostvarena (sa čime se slaže tek 42% žena), ali detaljnija pitanja otkrivaju drugačiju sliku. Iako samo 22,3% muškaraca kaže da im nešto smeta u savremenim zahtevima za rodnu ravnopravnost, kada im se ponude konkretni primeri iz svakodnevice, čak 83,5% njih pronađe neku "spornu" tačku.
Muškarci znatno ređe primećuju diskriminaciju žena i još uvek čvrsto drže tradicionalne pozicije. Na primer, skoro polovina (45,7%) smatra da muž treba da ima poslednju reč u kući, što je skoro duplo više u odnosu na prosek Evropske unije (24%).
Isto tako, muškaraca i dalje vidi ženu kao primarnu domaćicu kuće, dok čak 54,3% njih smatra da su muškarci "prirodno" manje sposobni za kućne poslove. Slično je i sa roditeljstvom: aktivno očinstvo je popularno kao ideja, ali ne i u praksi, jer bi svega trećina muškaraca (31,8%) zaista iskoristila pravo na porodiljsko odsustvo od dva meseca.
Sestre se odriču nasledstva u korist braće
Na tržištu rada, većina muškaraca (68,4%) veruje da žene imaju potpuno iste šanse za uspeh, ali istovremeno skoro 60% njih smatra da bi žene ipak trebalo da žrtvuju karijeru zarad porodice. Slično je i kod pitanja imovine. Iako se skoro 80% muškaraca slaže da sinovi i ćerke treba da nasleđuju jednako, praksa ih demantuje: u široj porodici skoro polovine ispitanika (44,1%) i dalje je potpuno uobičajeno da se sestre odriču nasledstva u korist braće.
Rezultate istraživanja će institucija Poverenika tokom leta predstaviti i o njima razgovarati u lokalnim samoupravama, zajedno sa partnerima iz GIZ-a, Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave na čijem je čelu Snežana Paunović, koja je istovremeno i na čelu Кoordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.
Poverenik će o istraživanju o percepciji muškaraca o rodnoj ravnopravnosti govoriti i u uvodnom obraćanju na Globalnoj konferenciji parlamentarki Interparlamentarne unije koja će početkom juna biti održana u Beogradu, kao i na Forumu o rodnoj ravnopravnosti u okviru Berlinskog procesa koji će biti održan u julu u Sarajevu.
U uvodnom delu konferencije su se obratili i dr Bojana Ružičić, iz Ministarstva za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog i Marija Radovanović Niklanović, vođa projekta "Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji". O istraživanju su govorili Vladimir Pejić iz agencije Faktor plus i ekspert Marko Milanović, a o stavovima mladih o rodnoj ravnopravnosti je Borivoje Lazić, predstavnik Panela mladih.